Тенис
УОЧИ ФИНАЛА ДЕЈВИС КУПА: Никола Пилић
Новаков позив се не одбија, бићу уз Србију у Арени
Једини тренер који је с три земље освајао Дејвис
куп, последњи пут с нашом 2010, данас долази у Београд из Минхена. –
„Надалу пише да је број 1 али терен показује да је Ђоковић најбољи”
Шампионско бријање до главе пре три године у Београду: Никола Пилић (Фото Милан Рашић)
Никола Пилић ће бити уз репрезентацију Србије у финалу Дејвис купа
против Чешке које почиње сутра у Комбанк арени. Данас стиже из Минхена
заједно са супругом Мијом Адамовић, некадашњом глумицом из Новог Сада.
– Стижем у Београд, јер позив Новака Ђоковића се не одбија. Поред њега звали су ме и селектор Обрадовић и у име Тениског савеза Србије Орландић. А и моја жена је форсирала да дођемо. Шта ћу, то је та српска конекција – казао нам је јуче кроз осмех Сплићанин Никола Пилић (74), хрватски стручњак који већ годинама живи у Минхену, у складном „југословенском браку”.
Новак Ђоковић је врло важан период, ако не и најважнији, у свом тениском сазревању провео у Пилићевој академији у Минхену, у коју је стигао са 13 година. Тада су Пилићи и Ђоковићи постали пријатељи.
– Моја супруга и данас се често присети како је Новак као дечак говорио за нашим столом – прича Пилић, једини тренер који је с три различите репрезентације освојио Дејвис куп (Немачка 1988, 1989, 1993, Хрватска 2005, Србија 2010).
– Док сам ја Новака посматрао тих дана углавном кроз оно што показује на терену, она је стално понављала како је он ретко бистар дечак, одушевљавала се његовим начином комуникације. Онда бих је задиркивао да тако прича о њему зато што је из Србије. Заједно се радујемо сваком сусрету с Новаком и с његовом породицом.
Што се тиче шанси нашег тима да други пут освоји „салатару”, Пилић каже:
– Пре месец и по говорио сам да Србија има 51 одсто шанси да победи Чешку, али у међувремену се ситуација погоршала. Нисам сигуран да ће Типсаревић моћи да игра, знамо да на Троицког не можемо да рачунамо, а да је чешки дубл Бердих, Штјепанек врло, врло јак. Ако Новак донесе две победе, што је реално, питам се онда ко може да обезбеди трећи поен кад нема ни Јанка ни Виктора… Пуна арена ће свакако бити велика мотивација, али поред тога требаће нам и велика инспирација у дублу.
Када је пре неколико година дошао у нашу репрезентацију, као саветник, било је то велико појачање. Значио је много и играчима и селектору Обрадовићу. Од свих мечева са српском репрезентацијом у сећању му је највише остало полуфинале са Чесима 2010, мада каже да је и са Немцима и Хрватима имао барем по један исто тако драматичан тренутак.
– Кад сам се с Немачком борио за први пехар, 1988, ривали су нам били Швеђани који су имали светске бројеве 1 и 4. А добили смо их 3:0. Са Хрватском је посебан био сусрет у Лос Анђелесу против Американаца који су толико били пуни себе да на плакату који је најављивао меч није било њихових противника, већ само амерички играчи, Холивуд и њихова застава. Гледајући тај постер нисте могли ни да наслутите против кога игра Америка. Цео наш тим је био као никада мотивисан и тако су Американци за 106 година први пут изгубили у првом колу на свом терену. Можда најдраматичнија ситуација била је кад се Србија против Чешке, 2010. године, борила за улазак у финале. Врло тешка ситуација, губили смо са 2:1, а Новак је имао проблема са стомаком, није се ни загревао. Кад је изгубио први сет од Бердиха, полудео сам у ложи и рекао свима да почнемо да навијамо за сваки његов поен. Успео је да изједначи, а онда је Јанко донео победу против Штјепанека. Поносим се што сам с три нације освајао Дејвис куп па нека мисли о томе ко шта хоће.
На питање да прокоментарише завршетак тениске сезоне кад је реч о турнирима, Пилић каже:
– Јасно је да је крај обележио Ђоковић својим фантастичним партијама и са 22 узастопне победе од којих највећу тежину има последња у лондонском финалу против Надала. Иако је Надал завршио годину на првом месту АТП листе, Новак је према тенису који игра за мене број 1 и ту нема дискусије. Играо је сјајан тенис, дошао је у Лондон са много самопоуздања, био сам убеђен да ће победити Надала јер је знатно бољи од њега у хали а при том Надал никада није освајао завршни Мастерс. Уживао сам у Новаковој игри и срећан сам што је све своје ривале покосио.
Како су Немци пропратили Мастерс у Лондону?
– Па, већина би волела да је Надал победио, јер Немци ипак више иду на Мајорку. Мада многи гаје симпатије и према Новаку који је, још док је био код мене на академији, научио мало немачки. Довољно је да им се обрати на немачком и то им је много симпатично. Знају Немци да је тенис научио у Минхену.
Како предвиђате борбу за врх АТП листе у 2014. и да ли је ривалство Ђоковић-Надал заиста највеће свих времена у тенису, како неки стручњаци оцењују?
– Само да Новак добро одигра прва два месеца, а после наилази пет месеци где Надал брани море поена. Мислим да је питање дана када ће се Новак вратити на врх. Што се тиче њиховог ривалства, чињеница је да су се њих двојица издвојили. Федерер није оно што је био, Мареј је морао на операцију, док Дел Потро и Ферер нису та класа. Новак је за мене ипак посебна „врста”, имајући у виду његову харизму, персоналити, како даје интервјуе, како се понаша. Што се тиче Србије – кад има Новака као да има велики рудник злата!
Избрисан из филма о Иванишевићу
Недавно је на хрватској телевизији емитован документарни филм о најбољем хрватском тенисеру свих времена Горану Иванишевићу, тачније о томе како је од играча који је био на ивици нервног растројства, после три пораза у финалима, стигао до пехара Вимблдона 2001 (победио као 125. играч на свету, једини шампион у историји који је на турнир стигао са специјалном позивницом).
Имајући у виду то колико је Никола Пилић имао значајну улогу у Иванишевићевим успесима, а посебно у том „повратку из мртвих”, делује просто невероватно да се уопште не појављује у том филму. Без обзира на то што њих двојица нису већ годинама у добрим односима.
На наше питање како коментарише то да је изостављен из тог документарца, Пилић каже:
– Такав је живот… Нисам се видео са Гораном годину дана. Сви знају да је код мене научио тенис. Да није било мене крајем 2000. године, пошто је 19 пута изгубио мечеве у првом колу, ко зна шта би с њим касније било. Обезбедио сам му вајлд карту да би се вратио у живот. Живот је једно, филм друго, а филм нека прави ко како хоће.
У Југославији смо били аматери
Никола Пилић, финалиста Ролан Гароса 1973, био је годинама један од најбољих светских тенисера, али и главни играч репрезентације Југославије. О својим играчким успоменама на Дејвис куп кратко каже:
– Тенис данас и онда, као небо и земља. Кад смо као репрезентација ишли у Мексико 1963. године, нисмо имали пара да савезни капитен пође с нама. У оно доба у Југославији нисмо имали никакве припреме, није било масера, чист ентузијазам. Бора Јовановић и ја смо били много квалитетнији од резултата које смо направили. А онда сам као тренер Немачке, Хрватске и Србије искусио најбоље могуће услове које нуди данашњи тенис.
– Стижем у Београд, јер позив Новака Ђоковића се не одбија. Поред њега звали су ме и селектор Обрадовић и у име Тениског савеза Србије Орландић. А и моја жена је форсирала да дођемо. Шта ћу, то је та српска конекција – казао нам је јуче кроз осмех Сплићанин Никола Пилић (74), хрватски стручњак који већ годинама живи у Минхену, у складном „југословенском браку”.
Новак Ђоковић је врло важан период, ако не и најважнији, у свом тениском сазревању провео у Пилићевој академији у Минхену, у коју је стигао са 13 година. Тада су Пилићи и Ђоковићи постали пријатељи.
– Моја супруга и данас се често присети како је Новак као дечак говорио за нашим столом – прича Пилић, једини тренер који је с три различите репрезентације освојио Дејвис куп (Немачка 1988, 1989, 1993, Хрватска 2005, Србија 2010).
– Док сам ја Новака посматрао тих дана углавном кроз оно што показује на терену, она је стално понављала како је он ретко бистар дечак, одушевљавала се његовим начином комуникације. Онда бих је задиркивао да тако прича о њему зато што је из Србије. Заједно се радујемо сваком сусрету с Новаком и с његовом породицом.
Што се тиче шанси нашег тима да други пут освоји „салатару”, Пилић каже:
– Пре месец и по говорио сам да Србија има 51 одсто шанси да победи Чешку, али у међувремену се ситуација погоршала. Нисам сигуран да ће Типсаревић моћи да игра, знамо да на Троицког не можемо да рачунамо, а да је чешки дубл Бердих, Штјепанек врло, врло јак. Ако Новак донесе две победе, што је реално, питам се онда ко може да обезбеди трећи поен кад нема ни Јанка ни Виктора… Пуна арена ће свакако бити велика мотивација, али поред тога требаће нам и велика инспирација у дублу.
Када је пре неколико година дошао у нашу репрезентацију, као саветник, било је то велико појачање. Значио је много и играчима и селектору Обрадовићу. Од свих мечева са српском репрезентацијом у сећању му је највише остало полуфинале са Чесима 2010, мада каже да је и са Немцима и Хрватима имао барем по један исто тако драматичан тренутак.
– Кад сам се с Немачком борио за први пехар, 1988, ривали су нам били Швеђани који су имали светске бројеве 1 и 4. А добили смо их 3:0. Са Хрватском је посебан био сусрет у Лос Анђелесу против Американаца који су толико били пуни себе да на плакату који је најављивао меч није било њихових противника, већ само амерички играчи, Холивуд и њихова застава. Гледајући тај постер нисте могли ни да наслутите против кога игра Америка. Цео наш тим је био као никада мотивисан и тако су Американци за 106 година први пут изгубили у првом колу на свом терену. Можда најдраматичнија ситуација била је кад се Србија против Чешке, 2010. године, борила за улазак у финале. Врло тешка ситуација, губили смо са 2:1, а Новак је имао проблема са стомаком, није се ни загревао. Кад је изгубио први сет од Бердиха, полудео сам у ложи и рекао свима да почнемо да навијамо за сваки његов поен. Успео је да изједначи, а онда је Јанко донео победу против Штјепанека. Поносим се што сам с три нације освајао Дејвис куп па нека мисли о томе ко шта хоће.
На питање да прокоментарише завршетак тениске сезоне кад је реч о турнирима, Пилић каже:
– Јасно је да је крај обележио Ђоковић својим фантастичним партијама и са 22 узастопне победе од којих највећу тежину има последња у лондонском финалу против Надала. Иако је Надал завршио годину на првом месту АТП листе, Новак је према тенису који игра за мене број 1 и ту нема дискусије. Играо је сјајан тенис, дошао је у Лондон са много самопоуздања, био сам убеђен да ће победити Надала јер је знатно бољи од њега у хали а при том Надал никада није освајао завршни Мастерс. Уживао сам у Новаковој игри и срећан сам што је све своје ривале покосио.
Како су Немци пропратили Мастерс у Лондону?
– Па, већина би волела да је Надал победио, јер Немци ипак више иду на Мајорку. Мада многи гаје симпатије и према Новаку који је, још док је био код мене на академији, научио мало немачки. Довољно је да им се обрати на немачком и то им је много симпатично. Знају Немци да је тенис научио у Минхену.
Како предвиђате борбу за врх АТП листе у 2014. и да ли је ривалство Ђоковић-Надал заиста највеће свих времена у тенису, како неки стручњаци оцењују?
– Само да Новак добро одигра прва два месеца, а после наилази пет месеци где Надал брани море поена. Мислим да је питање дана када ће се Новак вратити на врх. Што се тиче њиховог ривалства, чињеница је да су се њих двојица издвојили. Федерер није оно што је био, Мареј је морао на операцију, док Дел Потро и Ферер нису та класа. Новак је за мене ипак посебна „врста”, имајући у виду његову харизму, персоналити, како даје интервјуе, како се понаша. Што се тиче Србије – кад има Новака као да има велики рудник злата!
Избрисан из филма о Иванишевићу
Недавно је на хрватској телевизији емитован документарни филм о најбољем хрватском тенисеру свих времена Горану Иванишевићу, тачније о томе како је од играча који је био на ивици нервног растројства, после три пораза у финалима, стигао до пехара Вимблдона 2001 (победио као 125. играч на свету, једини шампион у историји који је на турнир стигао са специјалном позивницом).
Имајући у виду то колико је Никола Пилић имао значајну улогу у Иванишевићевим успесима, а посебно у том „повратку из мртвих”, делује просто невероватно да се уопште не појављује у том филму. Без обзира на то што њих двојица нису већ годинама у добрим односима.
На наше питање како коментарише то да је изостављен из тог документарца, Пилић каже:
– Такав је живот… Нисам се видео са Гораном годину дана. Сви знају да је код мене научио тенис. Да није било мене крајем 2000. године, пошто је 19 пута изгубио мечеве у првом колу, ко зна шта би с њим касније било. Обезбедио сам му вајлд карту да би се вратио у живот. Живот је једно, филм друго, а филм нека прави ко како хоће.
У Југославији смо били аматери
Никола Пилић, финалиста Ролан Гароса 1973, био је годинама један од најбољих светских тенисера, али и главни играч репрезентације Југославије. О својим играчким успоменама на Дејвис куп кратко каже:
– Тенис данас и онда, као небо и земља. Кад смо као репрезентација ишли у Мексико 1963. године, нисмо имали пара да савезни капитен пође с нама. У оно доба у Југославији нисмо имали никакве припреме, није било масера, чист ентузијазам. Бора Јовановић и ја смо били много квалитетнији од резултата које смо направили. А онда сам као тренер Немачке, Хрватске и Србије искусио најбоље могуће услове које нуди данашњи тенис.
објављено: 13/11/2013
извор: Политика
Нема коментара:
Постави коментар