Afficionado...

Судећи по овим записима, жива легенда београдског и српског тениса, вишеструки првак света у различитим тениским категоријама на  интернационалним такмичењима новинарa, репрезентативац Србије у тенису  из романтичне епохе  "белог спорта" и  дугогодишњи  дописник  агенције АП  Иван Стефановић Пики, не мирује...


http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/551911/Ovako-savetuju-maratonci-Sta-smo-danas-naucili-od-istrajnih-trkaca

http://www.blic.rs/stara_arhiva/reportaze/131753/Tenis-kao-stil-zivota

Подсећање на један заиста добар текст о тенису као једној од важнијих споредних ствари у животу. Објављен је у листу "Политика" 22/01/2010 а аутор је редитељ Горан Марковић

Горан Марковић

ЗАШТО ИГРАМ ТЕНИС

Још увек се радујемо када откријемо да има оних који играју слабије или су, ако ништа друго, од нас старији

Пре извесног времена, док сам са мојим партнером на Калишу пикао тенис, поред терена је прошла некаква баба, шетајући своје унуче. Зауставила се, посматрала нас извесно време а онда рекла: „Како ви, господине Марковићу, дивно играте!... Мислим, с обзиром на то да сте инвалид”.Био је то добар повод да коначно размислим о томе зашто већ скоро четрдесет година у руци држим тај комад пластике (некада је то било парче дрвета) који обично називамо тениским рекетом.
Када почињете да играте необично је важно да вам стручно лице покаже основне ударце. Мој први учитељ тениса звао се господин Бањанин. Био је велики џентлмен. Тада је то била реткост: да се неко понаша отмено. Није показивао разочарaње у погледу начина на који сам изводио бекхенд, форхенд, смеч и сервис. Није их коментарисао. Био је то човек племенитог кова.
Следећи корак који вас чека јестеизбор партнера. Ваш супарник би, по правилу, требало да игра мало боље од вас, тек толико да изазива жељу да напредујете, али не превише добро, да вам не би убио вољу за такмичењем. Јер, уколико је исувише квалитетан он је – недостижан. Имате тако, на пример, човека који вас уредно дере са 6:1, 6:1. Он, рецимо, из неког разлога не игра тенис годину дана. За то време, ви узмете тренера и свакодневно вежбате. То, наравно, кријете од свога партнера и једнога дана, правећи се да нисте у богзнакаквој форми, закажете меч са њим. И, шта се догађа? Изгубите са 6:2, 6:1! Цео напор вам се чини узалудним,а противник задобија митске обрисе.
У то време, главни играчи на Партизановим теренима били су генерали ЈНА. Без обзира на то што нису играли најбоље, са њима је свако желео да игра. Чак и такмичари. Што је било најинтересантније, генерали су ретко, веома ретко губили. Није било баш упутно победити Виктора Бубња или Душка Кораћа. Колико се сећам, ни председник Тениског савеза Југославије Фрањо Туђман није волео да губи. Нешто чешће са терена су поражени одлазили Вељко Ковачевић и Коча Поповић. Први зато што је био увек добре воље и никада нарогушен као они претходни, а други јер више није био на власти.
Међу нама рекреативцима највећи утисак су остављала браћа Мушкатировић. Не само што су одлично играли него су и изгледали некако импресивно, онако високи и стамени. Поврх свега, понашали су се џентлменски, баш као и мој учитељ Бањанин. Сећам се да је Гале увек имао понеку реч похвале за мој тенис. Иако ми је морало бити јасно да лаже, годило ми је што ме је ту и тамо подржавао. Нисам имао снаге да се сагледам у својој неталентованости, гајио сам наду да бих једнога дана могао одиграти прави, велики меч.
Ипак, за Мушкатировиће, као и за већину осталих, фаталан је био извесни Гонзи (надимак је представљао варијацију на Панча Гонзалеса, великана тениса). Изгледао је потпуно супротно од атрактивне браће: мали, дежмекаст, са физиономијом која је могла припадати само ванматерично зачетом детету ГручаМаркса и Хенрија Кисинџера. Имао је специфичан осмех, неку врсту кеза која убија противника. Кад год би нека од његових лопти завршила у једном од углова игралишта, следио је тај Гонзијев деморалишући осмех. То је било горе од самог ударца, оличавао је супериорност ружног и неугледног над лепим и атрактивним. Свестан сам да је Гонзијев стил игре апсолутно немогуће описати речима. Био је то скуп најнеправилнијих удараца у комбинацији са балетским покретима. Када томе додамо и пантомимске ефекте, добијамо једног правог правцатог песника тениса. Умро је релативно млад. Нико му не зна право име. Сви смо гапознавали само као Гонзија.
Ја сам таворио, дошавши до нивоа преко кога се више није могло. Играо сам са себи равнима и углавном више губио него добијао. А онда сам доживео тренутак који ме је могао заувек одвојити од игралишта. Било је то једног раног јутра. Дошао сам да играм са неким ко се није појавио на терену, натеравши ме, штавише, да устанем у цик зоре. Био сам бесан, с правом. Недолазак партнера на заказани меч раван је издајству. А онда ми је пришла једна старица и бојажљиво ме запитала да ли бих играо са њом, ако немам партнера. Погледао сам је сажаљиво и пристао, да не изгубим тај јутарњи термин.
Почео сам лагано, да баку не бих сувише умарао. Али госпођа је прилично добро узвраћала моје сервисе па сам мало додао на јачини својих удараца. Она је на њих, међутим, одговарала прилично прецизним пасинг-шотовима. Када је повела са два гема разлике, схватио сам да је враг однео шалу па сам почео да запињем, скраћујем и лобујем. Није вредело; стара је знала одговоре на све што бих покушао. А онда је дошао тренутак о коме говорим. На ивици очајања, украо сам поен! За лопту која је била у терену рекао сам да је аут!? Госпођа ме је само погледала и климнула главом. Опростила ми је крађу. Ниже нисам могао да паднем...
Наставио сам да играм,али без икаквих илузија да бих једнога дана могао заиграти добро. Напустио сам ТК Партизан када су, крајем осамдесетих, генерале заменили новокомпоновани богаташи и криминалци. Почео сам да играм на Калишу, на коме је владала много здравија, права дилетантска атмосфера. Терене је држао добричина по имену Милутин који је од јутра до мрака играо шах са разним пацерима. После меча бисмо седели у башти клупске кафане и причали разне неважне ствари. Пролазили су месеци, годишња доба, године. Ништа се није мењало, осим што смо трчали све спорије и све чешће се жалили на болове у разним деловима тела.
И дан-данас, у свеопштој пролазности, ми се држимо тениса као неке сламке спаса. Још увек се радујемо када откријемо да има оних који играју слабије или су, ако ништа друго, од нас старији. Док мој партнер и ја играмо ко зна који меч по реду, са унапред познатим резултатом (6:2, 6:2 за њега), понеки пролазник, шетајући парком, застане и посматра нас. У таквим тренуцима деси се да поверујемо како наш тенис може привући нечију пажњу, да нешто вреди. А онда се пролазник окрене и настави своју шетњу. Ми настављамо да играмо, свесни да не смемо стати.
редитељ

Горан Марковић

објављено: 22/01/2010

Британска извињења у виду саучешћа

Дан после дубоког разочарења у Лондону, „Телеграф” и „Би-Би-Си” објашњавају зашто Ђоковић није имао већу подршку у финалу, али потпуно промашују непријатну тему

Показао да може да игра потпуно недодирнут: Новак Ђоковић (Фото Ројтерс)

Новак Ђоковић је на Вимблдону учинио све што је требало. Остао је присебан после седам пропуштених сет-лопти у финалу, као што је био глув и нем на хук 15.000 гледалаца, а пре тога и на све интриге британских медија и још на несрећну улогу сопственог шефа штаба у њима.
Колевка тениса је остала дубоко разочарана, пошто је нереалне снове о новој титули Ендија Мареја развејао неумољиви Роџер Федерер у полуфиналу, а утешне снове о победи Швајцарца – још бољи, а једнако неумољиви Ђоковић.
Као што смо најавили уочи финала, дошло је време да британски медији покажу друго лице сада већ троструком шампиону Вимблдона. Први се огласио „Телеграф”, под насловом „Где је љубав према Новаку Ђоковићу?”, а потом „Би-Би-Си”, са текстом „Зашто Ђоковић залужује више аплауза?”.
Обе анализе односа британске публике према Ђоковићу прескачу догађаје пре финала и баве се искључиво безрезервном подршком гледалаца Федереру.
„Телеграф” почиње овако: „Новак Ђоковић је морао да се осећа као провалник на забави приређеној Роџеру Федереру. Тако је бесрамно једнострана била гомила, претварајући Вимблдон у Базел на Темзи, да су поздравили свог троструког шампиона са благом амбиваленцијом. Не догађа се често у овој тврђави да шампион мора да трпи овације за своје грешке или хук незадовољства за поготке. У једном тренутку четвртог сета Србину је дозлогрдило и излио је сав бес ка гледаоцу који је викао између његовог првог и другог сервиса. Имао је сва права да буде бесан, јер кључно питање целокупне Ђоковићеве каријере гласи: где је љубав према њему?”.
„Би-Би-Си” почиње реченицом: „Победницима су намењене похвале, а Новаку, за тријумф против Роџера Федера, следе и саучешћа”, па наставља: „Реакција публике је оставила Ђоковића – владајућег шампиона и најбољег на свету – као најусамљенијег човека у југоисточном Лондону, хладнокрвног убицу Федерерове бајке и романтичних снова његових обожавалаца. Шта да ради? Он је негативац који није учинио ништа лоше. Није узео беби слаткиш, нити је отказао Божић, или конструисао гигантско смртоносно оружје да га упери ка најважнијим градовима света.”
И у закључку: „Жалост не треба да траје дуго. Ђоковић заслужује више. У годинама које долазе, то ће и добити.”
Уз јасне звуке лицемерја, саучешћа из оба текста су послата на погрешну адресу, а главна тема очекиваног извињења – догађаји пре финала којима се стварала подршка Мареју – потпуно је заобиђена.
Свакоме је јасно да је швајцарски великан недостижни идол и да то својом каријером апсолутно заслужује. И у Србији је имао велики број навијача и многи су после фантастичног финала рекли „Жао ми је Федерера, али...” Спорт је спорт, а цела британска прича врло подсећа на њихову филмску пародију о Робинзону, који најпре учи Петка да је важније ко лепше плива него ко то чини брже, а затим користи своја нова правила да га победи што је ружније могуће.
Само у делу једне реченице („Насупрот карикатури о агресору који терорише скупљаче лоптица, Ђоковић је био пример џентлмена на овогодишњем Вимблдону”) „Телеграф” дотиче део онога због чега британски медији заиста дугују извињење.
Није реч само о „Дејли мејлу” нити само о таблоидима. И озбиљнији британски и амерички медији су нехајно „смечовали лоптице” које су им таблоиди дизали, потпуно супротно од немачких и швајцарских медија. Ваљало је видети како су Немци за приче о „варању” једино и најоштрије напали свог човека, Бориса Бекера. Ђоковић је тренера не само заштитио за непотребну брбљивост него и максимално истакао у заслугама за сопствени успех.
Да ли је сва подршка Федереру дошла сама од себе? На дан финала „Индепендент” је лансирао причу под насловом „Не љутите Новака Ђоковића, јер ћете за то одговарати његовом оцу”. Да би контраст између свих могућих негативних алузија на рачун Ђоковићеве породице био јаснији, аутор „црта” навијачима особу за коју треба да навијају:
„Што се тиче Роџера Федерера, човека са којим се Новак среће у данашњем финалу, он наставља да се држи на нивоу, где год био. Узмите само његов однос према Надаловој породици. Иако му је Рафа узео много титула, укључујући и осми Вимблдон, Федерер поздравља Надалову мајку и сестру као да су његови, увек са пољупцима у оба образа. Његови изванредни резултати могу да се пореде само са његовим господским манирима.”
Тако су британска „извињења” промашила тему, за разлику од Роџера Федерера, који је заиста био достојанствен током целог турнира, почевши од грубо одбачених инсинуација на рачун Ђоковићевог „варања”, па до завршног објашњења:
– Новак је показао да може да игра потпуно недодирнут, без обзира на било какве догађаје око њега.

Марјан Ковачевић

објављено: 14.07.2015

  извор : Политика

Get back to the baseline !

Francuzi optužuju Nadala da se drogira!

 Satirični francuski magazin Šarli Ebdo izazvao je ozbiljne reakcije zbog svoje najnovije naslovnice, na kojoj je, navodno, karikatura Rafaela Nadala, sa špricevima u rukama.
Na taj način, magazin je aludirao na dopingovanje. Teniska federacija Španije (RFET) javno je protestovala.

Reprrint Charlie Hebdo

“Izražavamo javni protest protiv francuskih publikacija koje dovode u sumnju čistotu tenisa. Ono što je objavio ”Šarli Ebdo” eklatantan je primer napada na integritet sporta koji je sinonim poštenja”, kaže se u saopštenju RFET, koji “u svakom slučaju iz sveg srca potpuno podržava Nadala i sve španske tenisere.

Francuski satirični list, koji je u januaru pretrpeo najgori teroristički napad u istoriji savremenog novinarstva – kada su teroristi pobili sedmoro članova redakcije, objavio je u najnovijem broju naslovnu stranu na kojoj je teniser – koji podseća na Nadala, sa dva šprica zabodena u ruke, što je očigledna insinuacija na doping.

Reprint Charlie Hebdo

 http://www.telegraf.rs/sport/1594420-francuzi-optuzuju-nadala-da-se-drogira-foto

 

Održan prvi turnir veterana u Srbiji u sezoni 2015

Takmičarska 2015. kada su u pitanju veterani u Srbiji startovao je turnirom koji je održan u Pančevu.
Na prvom turniru Serbian Seniors Tour 2015. bilo je prijavljeno 113 igača. U sportskoj atmosferi, na terenima TK Mladost i TK Dinamo je odigrano preko 100 prelepih mečeva.

Pobednici po kategorijama:

1.   Vladimir Brnić 35+

2.   Dubajić Dejan 40+ 

3.   Komad Petar 45+ 

4.   Džodžo Gordan 50+

5.   Momirov Stevan 55+

6.   Bundalo Mirko 60+

http://www.teniskisavez.com/vesti/odrzan-prvi-turnir-veterana-u-srbiji-u-sezoni-2015

Турнири тениских ветерана за 2015.годину

Пролеће означава и почетак сезоне на отвореним теренима за тениске ветеране. Тениска секција ветерана ТСС у предстојећој сезони организује 27 турнира различитих категорија, а ветерани ТСВ 17. Желимо им пуно успеха, а такмичарима остварење добрих резултата и добро здравље!

http://www.teniskiveteranisrbije.com/Po%C4%8Detna/Kalendar+takmi%C4%8Denja/Kalendar+takmi%C4%8Denja+za+2015.+godinu

http://www.tsv.org.rs/veterani/kalendar2015.htm

Предуслов за добар сервис

Бацање тениске лопте је кључни елемент за усвајање правилне технике сервиса.

Преминуо Патрис Домингез - једна од водећих личности француског и међународног тениса

Đoković: Tenis u Srbiji izumire, podržavam Petrovića! | Tenis | Novosti.rs

Srpski teniser jasno stavlja do znanja da nema uticaj na rad Saveza.
- Nemam nikakvu ulogu u Savezu iako se to spominje. Moj jedini interes je da se pomogne opstanak ovog sporta. Koliko god zvučalo paradoksalno, zbog izvandrednih rezutlata, prema nekoj statistici koju sam video tenis izumire u Srbiji. Sve je manje članova. Video sam podatak da su deca pre šest godina u uzrastu između 14 i 16 godina prestajali da se bave tenisom, a sada to rade u uzrastu između 10 i 12 godina što dovoljno govori. Ovo jse skup sport, ali postoje načini koji mogu da naprave novi, samoodržavajući sistem koji će im omogućiti uslove za trening koji su osnova za naš sport - zaključio je Novak Đoković.

Đoković: Tenis u Srbiji izumire, podržavam Petrovića! | Tenis | Novosti.rs

Ивана Јоровић: Поносна сам

Селектор ФЕД куп репрезентације Србије Татјана Јечменица честитала је тенисеркама на победи против Хрватске и пласману у плеј-оф за попуну Светске групе Б

ФОТО: ТСС

ФОТО: ТСС

– Знали смо да неће бити лако, Белгија и Хрватска су били фаворити, али веровале смо у нас и честитам играчицама на великом успеху. Подмлађивање репрезентације је кад - тад морало да дође, међутим девојке су показале да имају блиставу будућност. Надам се да ће и у плеј-офу доћи до победе – рекла је Јечменица.
Србија је у баражу победила Хрватску, а одлучујући поен донела је Александра Крунић, која је била боља од Доне Векић са 6:1, 6:1.
– Пресрећна сам што смо победиле, надам се да ћемо наставити у овом ритму и у априлу вратити се тамо где припадамо. Честитам Ивани на феноменалиним партијама, победила је играчицу из Топ 100. Изузетно сам поносна на њу, одрадила је већину посла, јер сам у сваки меч улазила са предношћу од 1:0 – рекла је Крунићева.
Пре ње на терен је изашла Ивана Јоровић и савладала Ану Коњух са 6:3, 2:6, 7:5.
– Ово је велико искуство за мене, дале смо максимум и резултат је дошао. Трудила сам се да играм своју игру од почетка, ушла сам са малим притиском у меч, дала све од себе, можда сам могла и лакше да победим, а не у три сета. Надам се да ћемо се и у априлу показати у правом светлу – поручила је Јоровићева.
Плеј-оф за попуну Светске групе Б на програму је 18. и 19. априла.


 Ивана Јоровић: Поносна сам

 Српска тенисерка Александра Крунић рекла је да јој није било много важно како игра, већ да само освоји поен, донесе победу свом тиму против Мађарске и обезбеди пласман у бараж Прве групе Евро-афричке зоне Фед купа.


Тенисерке Србије пласирале су се у бараж Прве групе Евро-афричке зоне Фед купа, пошто су данас у Будимпешти повеле против Мађарске са недостижних 2:0. Поене Србији донеле су Ивана Јоровић победом против Далме Галфи од 6:1, 6:0 и Александра Крунић против Тимее Бабош од 7:6, 0:6, 7:6.

У Групи А Србија је јуче победила Аустрију са 3:0 и са две победе пласирала се у бараж, у коме ће у суботу 7. фебруара играти са победником Групе Д у којој се такмиче Хрватска, Белгија, Израел и Летонија.

– Очекивала сам тежак меч, одрасла сам са Тим, знам да је велики борац, нарочито када игра за Мађарску. Изгубила сам енергију у другом сету, сигурно због притиска, тешко сам дисала, било ми је мука и свега преко главе у неком тренутку, али срећна сам што сам то прихватила. Ишла сам кроз меч са тиме на раменима и успела да донесем бод – рекла је Александра Крунић.

– Мени игра није битна у Фед купу, нисам овде дошла да градим своју игру за следеће турнире, него да како год знам и умем изборим поен – додала је 77. тенисерка света.

Она је похвалила Ивану Јоровић, која је остварила две победе.

– Браво за Ивану, она је дебитант у Фед купу а лагано је добила оба меча. Мислила сам да ће бити теже, много ми је олакшала оба дана тиме што сам почињала са 1:0 – рекла је Крунић.

Тенисерка Ивана Јоровић рекла је да је поносна на своју игру.

– Ушла сам добро у меч, била сам опуштенија него јуче (против Аустрије), дала сам све од себе и резултат је то показао. Ово је моја друга победа за Србију, веома сам поносна јер знам да сваки пут дајем максимум. Посебан је осећај када играте за Србију – рекла је Јоровић.

извор: Спортски журнал