Новак није смео да победи Надала у Њујорку ?

Модерни професионални тенис није толико искомпромитован као бициклизам, али с времена на време веома чудне епизоде указују на то да и у спорту који је некада имао репутацију џентлменског, има много тога што се коси са етичким и моралним нормама.

Јавност више не изненађују ни одлуке појединих тенисера и тенисерки који се на врхунцу каријере одлучују за одлазак у превремену спортску пензију. Шарена лажа професионалног циркуса је заводљива и непрестано се регрутују на стотине најмлађих који у жељи да постану део добро плаћене тениске елите и уз ангажман и подршку сопствених родитеља крећу у гладијаторску авантуру са крајње неизвесним исходом.

Трновити пут до славе и новца прате и искушења и трауме са којима се тешко носе и најчвршћи карактери. Таленат и атлетске предиспозиције само су један део приче. Све остало је везано за лобирање, селекцију и протежирање у оквирима тениских савеза, клубова,професионалних кампова и уопште све оно што је везано за менаџерски аспект ове проблематике.

Савремени свет и утицај крупног капитала који се форсира преко масовних медија пресудно утичу и на формирање свести публике и замагљивање свих негативних аспеката овако схваћеног професионализма. Све су гласнији они који са правом постављају незгодна питања о позадини "блиставих" појединих шампиона у најразличитијим спортским гранама.
http://tennishasasteroidproblem.blogspot.com/2011/02/curious-case-of-rafael-nadal.html

Очигледно је да се у припреми овако великих маркетиншких манифестација обилато користе и методи својствени психолошком рату, па зато и не чуди (не)намерни гаф АТП-а који нас је унапред препарирао за коначни исход њујоршког финала.